Objasnio si da je duši poterbno telo. Razumem da je duša ono što je u jedinstvu sa Bogom. Da li ćemo zadržati našu individualnost ili ćemo je izgubiti kad postignemo sjedinjenje sa Bogom?
Bog od nas ne želi da odbacimo našu individualnost, ali obična individualnost i istinska, božanska individualnost su dve različite stvari. Sam Bog je u isto vreme Jedno i mnoštvo. On je proizveo bezbroj ljudskih biča, ljudskih duša. On je Jedno, ali je u oblasti ispoljavanja postao mnoštvo. On je izabrao svaku osobu kao Njegov odabrani instrument, to jest, svaka ljudska duša je Njegov odabrani instrument. Ta vrsta božanske individualnosti koju nam je Bog dao nije obična individualnost koju određuje ego: “Ja sam ovo, ti si ono”. Božija individualnost je jedinstveno ispoljavanje Njegove stvarnosti. Tu nema sukoba, nema borbe, nema rata. Sam Bog ispoljava Sebe na jedinstven način u tebi, u meni i u drugima. Tu vrsta individualnosti, drugačiju od individualnosti ega, Bog zadržava za čovečanstvo. Ona predstavlja jedinstveni izraz Božanskog u Njegovoj mnogostrukosti. Svak je odabrani instrument Boga, ali bez ega, bez ponosa, bez taštine. To je baš kao latice lotosa; svaka latica ima svoju lepotu i svoju jedinstvenost.