Da li je smrt kraj?
Smrt nije kraj. Smrt nikako ne može biti kraj. Smrt je put. Život je putnik. Duša je vodič. Kad se putnik umori i iscrpi, vodič savetuje putniku da se kraće ili duže odmori, a potom njegovo putovanje iznova počinje.
Na nesreću, mi većinom imamo pogrešne predstave o smrti. Mi mislimo da je smrt nešto neuobičajeno, nešto razorno. Ali, moramo da znamo da je u ovom trenutku smrt nešto prirodno, normalno i u izvesnoj meri neizbežno.
Postoji li život posle smrti?
Da, postoji život posle smrti. Smrt nije i nikako ne može biti kraj. Za mene su život i smrt kao dve sobe. Tokom dana radim u dnevnoj sobi; smrt je moja soba za odmor. Potrebne su mi obe da bih voleo, služio i udovoljio Bogu.
Da li je moguće da čovek shvati šta je smrt dok je još u životu, tako što uđe u samu srmt?
Čovek lako može da zna šta je zaista smrt kad je u veoma visokoj meditaciji.
Ponekad mi zaista možemo da sledimo neku dušu kad ona napusti telo, a onda možemo da steknemo potpuno iskustvo smrti dok smo još u telu.
Šta je najbolje da činimo dok umiremo?
Za jednu duhovnu osobu, najbolje je da se seti prisustva svog Učitelja. Njegovi bližnji bi trebalo da postave sliku njegovog duhovnog vodiča pravo pred tog tragaoca i da puste Učitelja da duhovno bude sa njim kad taj tragalac izdahne. Neka Učitelj bude u samom dahu, u samom poslednjem dahu tog tragaoca. Tada je obaveza i odgovornost Unutrašnjeg Vodiča da učini ono što je neophodno.
Da li je smrt bolna?
To zavisi od svakog pojedinca. Ako se neko nije molio ni meditirao ni vodio duhovni život, njemu je zaista bolno da se rastane od života, jer on neće da se preda Božijoj Volji. Pre svega, on i ne zna i ne oseća šta je Božija Volja. A isto tako, on ne oseća ni Božiju svesnu Zaštitu, Vođstvo i Brižnost, pa zato oseća da je potpuno izgubljen.