Telo je smrtno, dok je duša večna. U čemu je značaj tela?
Duša je večna, a telo prolazno, istina je. Ali, moramo da znamo da su tri stvari od vrhunske važnosti: prvo, otelovljenje Istine; drugo, otkrovenje Istine; i treće, ispoljavanje Istine. Duša može da ispolji svoju božanstvenost, a to je beskrajni mir, beskrajna Svetlost, beskrajno blaženstvo, na zemlji pomođu fizičkog tela. Zemlja je polje ispoljavanja, a istovremeno je ova zemlja i polje ostvarenja. Ostvarenje Boga se može postići samo ovde na zemlji i ni u kojoj drugoj sferi, niti na drugim planetama niti u drugim svetovima. Zato oni kojima je stalo do ostvarenja Boga moraju da dođu u ovaj svet. Duša mora da prihvati telo, zato što je telo apsolutno neophodno ovde na zemlji za ispoljavanje božanstvenosti duše.
Sa jedne strane, kad duša napusti telo, ono ne može da funkcioniše; ono umire. Sa druge strane, kad duša hoće da ispoljava, to mora da se učini u telu, pomoću tela. Zato moramo da znamo šta zapravo hoćemo. Ako hoćemo da negiramo telo, da uništimo telo, šta tu duša može? Ona mora da napusti telo. Ali, ako hoćemo da postignemo nešto ovde na zemlji, i ako osećamo da je neophodno da uspostavimo Carstvo Nebesko ovde na zemlji, onda to mora da se učini uz svesnu pomoć tela. Telo je instrument duše. “Kata Upanišada” kaže: “Duša je Gospodar, telo je kočija, razum ili intelekt je kočijaš, a um je dizgine”. Telu je potrebna duša, duši je potrebno telo. Telu je potrebna duša da bi ostvarilo najvišu i najdublju Istinu; duši je potrebno telo da bi ispoljila najvišu i najdublju Istinu.