Pitanja vrhunskih sportista

Krejg Virdžin (šampion Amerike na 10.000 metara, dvostruki svetski šampion u Kros-kontriju, maratonsko vreme 2:10)

Pitanje: Kako da izademo na kraj sa pritiskom da pobedimo, ili sa druge strane, razocaranjem kad izgubimo u nekom sportskom takmicenju?

 

Šri Cinmoj: Ako nekoliko dana pre trke, ili bar pred sam start, možeš da zamisliš zadovoljstvo od uživanja u pobedi, moci ceš da izadeš na kraj sa pritiskom da pobediš. Imaginacija nije puko priželjkivanje; ona nije stvarnost bez osnove. Imaginacija je sama stvarnost u jednom drugom svetu. Mi je donosimo u ovaj svet baš kao kad beremo voce sa nekog drveta.

Da bi izašao na kraj sa razocaranjem usled gubitka, moraš da se upitaš da li je razocaran um ili je razocarano srce. Uvideceš da je razocaran tvoj um, a ne tvoje srce. Um stvara podele; sam um je podela, a podela je drugo ime za bol, razorni bol. Sa druge strane, srce stvara jedinstvo; zapravo, samo srce je jedinstvo, a jedinstvo je drugo ime za radost, spontanu radost. Kad živiš u srcu, cak i ako te pobedi tvoj najgori rival, neceš se osecati jadno. Na svoje veliko iznenadenje, uvideceš da ce njegova radost, sasvim nesvesno i neocekivano, uci u tebe i proširiti tvoje srce. Onda ceš osetiti gotovo istu radost kakvu oseca pobednik.

 

Eamon Kohlan

(Irska, 4. mesto na olimpijari 1976. i 1980. na 1500 m; svetski rekorder na 1 milju u dvorani)

 

Pitanje: Na finalu Olimpijade, deset takmicara stoje na startu. Svi su 100% fizicki utrenirani i spremni. Šta je potrebno da bi jedan trkac pobedio druge?

 

Šri Cinmoj: Ne odlucuje samo sreca o tome ko ce da pobedi, jer postoje dva nacina da se pobedi: jedan nacin je da se trkac koncentriše na svakog od drugih trkaca i da, poput magneta, uvuce u sebe snagu volje koju svi oni poseduju i da im oduzme njihovu snagu volje ili životnu energiju. To se naziva moc odlucnosti. Lav odlucnosti proždire slabije životinje.

Drugi nacin je da se covek poistoveti sa izvorima najvece brzine i izdržljivosti. Tako on svesno postaje jedno sa višim stvarnostima koje su nevidljive, a ipak su beskrajno brže i jace od spoljašnjih stvarnosti i spoljašnjih sposobnosti. Ako je trkac svesni tragalac za Istinom i zaljubljenik u Boga, on ce primeniti ovaj unutrašnji nacin, a ne spoljašnji nacin. Spoljašnji nacin je nacin lava: rika i proždiranje protivnika.

Don Kardon

(SAD, Predsednik “Association od Road Racing Athletes”; 4. mesto na maratonu na Olimpijadi u Montrealu 1976.)

 

Pitanje: Zašto misliš da trkaci cesto mogu da postignu neku vrstu stanja meditacije dok trce?

 

Šri Cinmoj: Koncentracija i meditacija su clanovi iste porodice. Kad trkac svu pažnju usmeri na neku posebnu trku, on je u stanju da svoj um oslobodi od nepoželjnih ometanja. Tu usredsredena koncentracija postaje tragac za dubljom meditativnom svešcu.

 

Franko Kolumbo

(Bodi bilder, “Mister Svet”, “Mister Univerzum” i dva puta “Mister Olimpija”)

 

Pitanje: Koliko su važne joga vežbe razgibavanja za um?

 

Šri Cinmoj: Ako neko praktikuje vežbe razgibavanja sa mišlju da ce moci da postigne mir uma, on se grdno vara. Ma koliko vežbi razgibavanja da uradi, ma koliko vremena da provede u razgibavanju, on nece moci da postigne mir uma. Mir uma dolazi jedino od života molitve i meditacije. Imam nekoliko ucenika koji izuzetno dobro rade vežbe razgibavanja. Ali, na nesrecu, njihovi umovi lako mogu da nadmaše majmuna po uznemirenosti. Zato, ako neki bodi bilder ili rvac hoce da postigne mir uma, on mora da svesno i posveceno postane zaljubljenik u Boga.

Dik Birdsli

(SAD, pobednik na Londonskom maratonu 1981, 2:11, drugo mesto u Bostonu 1982. sa 2:08:53)

 

Pitanje: Trcao sam maraton 2:08:53 uglavnom trenirajuci na ulicama i putevima. Da li bi mi pomoglo da udem u tim za Olimpijadu 1984. ako bih vežbao i trcao 10.000 metara na stadionu?

 

Šri Cinmoj: Nema sumnje da ceš poboljšati svoje maratonsko vreme ako budeš trcao 10.000 metara na stadionu. Trcanje je stvar fizickog tela, stvar uma, stvar filozofije i stvar Onostranog. Što se tice fizickog aspekta, niko ne bi mogao da ti kaže više nego što vec znaš.

Što se tice mentalnog aspekta, ako se navikneš da trciš krace staze, to ti zaista može pomoci. Kad trciš maraton, pokušaj da mentalno osetiš da trciš samo 21 kilometar, a ne 42. Ako možeš da svoj um ubediš u to, i ako tvoj um može da ubedi tvoje telo da trciš samo 21 km, to ce biti velika prednost za tebe. To nije mentalna halucinacija. Novi uvid je osvanuo umu, a um ga prenosi telu. I um i telo ce morati da zajedno deluju da bi postigli krajnji cilj.

Što se tice filozofskog aspekta, moraš da osetiš da su tvoji problemi beznacajni poput mrava i da ne obracaš pažnju na njih. Imao si problema sa kravama, psima, barama i svakakvim opasnostima na putu. Tim problemima bi trebalo da prideš filozofski. Iako su te stvari krajnje žalosne i obeshrabrujuce za jednog tako velikog trkaca kao što si ti, moraš da osetiš da su one gotovo nerazdvojni deo života jednog trkaca. Ako možeš da ih vidiš na taj nacin, tad možeš da prevazideš i obeshrabrenjei privremeni gubitak entuzijazma kada te napadnu.

Na kraju, ako možeš da misliš da trcanjem ciniš nešto što je u direktnoj vezi sa vecno prevazilazecim Onostranim, koje je daleko van domašaja zemaljski ogranicenog fizickog uma, steci ceš ogromnu inspiraciju. Ta inspiracija otelovljuje dodatnu snagu, dodatnu radost i dodatni osecaj zadovoljnosti.

 

Meri Sleni-Deker

(atleticarka, svetski rekorder i dve zlatne medalje na svetskom prvenstvu 1983.)

 

Pitanje: Koliko je fer da se zna da su druge žene atleticari zbog dopinga bile hemijski nadmocne nad drugim takmicarkama, i kako jedna prirodna atleticarka kao što sam ja može da prihvati svetsku rang listu kad zna da se drugi atleticari koji koriste doping stalno rangiraju više od takozvanih prirodnih atleticara?

 

Šri Cinmoj: Ponekad je dobro i neophodno da se zna šta rade drugi. Za trkaca to može da bude ohrabrenje za njegov takmicarski duh. A opet, ponekad je velika prepreka ako znamo šta drugi rade. To nas zbunjuje, a istovremeno nemamo nameru da prihvatimo njehove metode. U takvim slucajevima, uvek je dobro da covek ima poverenja u sopstvene prirodne sposobnosti.

Priroda otelovljuje kosmicku energiju. Ta kosmicka energija je beskrajno jaca od bilo kakvih hemikalija koje je napravio covek. Ta energija dolazi od krajnjeg Izvora i vodi nas krajnjem Izvoru, usput nas ispunjujuci u zadovoljavajuci. Doping i druge veštacke stvari ce na kraju dožveti neuspeh, jer su neprirodne. Sve što je neprirodno je kao balon. Na trenutak ce nas zaseniti i zbuniti naš ljudski um, ali ce na kraju puci kao i balon.

 

Greg Mejer

(SAD, pobednik Bostonskog maratona 1983 2:09; rekorder SAD na 15 i 20 km.)

 

Pitanje: Zašto mi trening donosi više zadovoljstva od takmicenja?

 

Šri Cinmoj: Trening ti donosi više zadovoljstva nego tvoje trke zato što, dok treniraš, imaš više jedinstva sa tvojim unutrašnjim životom koji otelovljuje beskrajnu zadovoljnost. Kad trciš neku trku, ti se takmiciš sa drugima jer želiš da ih pobediš. Izazivacki duh koji se javlja pri nadmetanju cesto pati od strepnji, briga, sumnji, oklevanja i ocajanja. Ali, kad treniraš, ti to ciniš pred najbližim “clanovima” tvoje porodice: telom, životnom energijom, umom, srcem i dušom. Zapravo, ti bliski clanovi tvog bica treniraju sa tobom. To je potpuno porodicna zabava. Dok treniraš, ti svesno radiš na tome da prevazideš svoje sposobnosti. U tom trenutku, ti slušaš poruku vecno prevazilazeceg Onostranog, a sama ta poruka je potpuno zadovoljenje. Ali, kad se nadmeceš sa drugima, više te zanima pobeda nego prevazilaženje sebe. Zato oklevanje, strepnja i sumnja mogu da slobodno pristupe tvom srcu i umu i ti nisi i ne možeš da budeš zadovoljan.

 

 

Rod Dikson

(Pobednik Njujorškog maratona, bronza na Olimpijadi 1972. na 1500 m, cetvrto mesto na Olimpijadi 1976. na 5000 m.)

 

Pitanje: Da li je nerazumno što ocekujem da moja porodica razume moju fizicku potrebu da nastavim moj trkacki život? Hteo bih da udovoljim mojoj porodici, ali bih hteo i da udovoljim mojoj karijeri.

 

 

Šri Cinmoj: Ti si veliki trkac. Vec si postigao zapanjujucu slavu u svojoj trkackoj karijeri. Da bi postigao te uzvišene visine u svetu trcanja, podneo si ogromne žrtve, a tvoja porodica je takode podnela ogromne žrtve. Takvo uzajamno žrtvovanje nipošto ne ukazuje da ti zanemaruješ svoju porodicu. Dok si razmišljao o Krajnjem ili meditirao na Krajnje, usput si podneo vidljive žrtve. Moraš da znaš da same te žrtve na kraju postaju izvor prosvetljujuceg zadovoljstva. Ili , one izblede do beznacajnosti kad stalno postižeš ogromne uspehe. Svojim ljudskim srcima tvoja porodica želi da te poseduje i da te sve vreme ima sa sobom. Tvoja pažnja prema njima i njihova pažnja i ljubav prema tebi su za njih sve. Možda su im tvoji trkacki trofeji na drugom mestu.

A opet, svaki clan iste te tvoje porodice ima božansko srce. Za razliku od ljudskog srca koje želi da poseduje i bude posedovano, božansko srve hoce jedino da daje, da se širi, da primi prostrani svet i da ga primi prostrani svet. To su poruke koje božansko srce dobija od viših svetova i nudi ih citavom spoljašnjem svetu.

Oni koji žive u božanskom srcu namenjeni su citavom svetu. Poruku koju im upucuje njihovo srce oni ne drže u tajnosti ili svetosti medu clanovima svoje najbliže porodice. Ne, oni te poruke upucuju citavom covecanstvu.
Zato, ako bilo ko želi da te poseduje ili da te prisvoji kao svog, on bi trebalo da nastoji da živi u božanskom srcu, baš kao i ti. Ako ti i tvoja porodica možete da živite u božanskom srcu, onda ce tvoje obecanje tvojim dragim i njihovo potpuno razumevanje onoga što si bio, što jesi i što ceš na kraju postati na kraju neizbežno doneti bezgranicnu radost i bezgranicno zadovoljstvo i njima i tebi.