Prosvetljenje

Možeš li da nam kažeš nešto o prosvetljenju?

Na ovom svetu vredi imati samo jednu stvar, a to je prosvetljenje. Da bismo stekli prosvetljenje, moramo da budemo iskreni i ponizni. Na nesreću, u ovom svetu je iskrenost odavno umrla, a poniznost se još nije rodila. Pokušajmo da oživimo našu iskrenost i pokušajmo, uz pomoć naše težnje, da ubrzamo rođenje naše poniznosti. Jedino ćemo tada moći da ostvarimo Boga.

Prosvetljenje nije nešto što je veoma daleko. Ono je veoma blizu; ono je u nama. U svakom trenutku možemo da svesno rastemo u prosvetljenje pomoću našeg unutrašnjeg napretka. Najviše prosvetljenje je ostvarenje Boga. To prosvetljenje se mora odigrati ne samo u duši, već i u srcu, umu, vitalu i telu. Ostvarenje Boga je svesno, potpuno i savršeno jedinstvo sa Bogom. Kad uđemo u Izvor našeg bića i bića sveta, mi se približavamo toj stvarnosti. Ta stvarnost je naše stalno Blaženstvo, a Blaženstvo je Božiji Dah.

Prosvetljenje je budna svesnost duše. Prosvetljenje je prva spoznaja čovečanstva o Božijoj svemogućoj moći, bezgraničnoj samilosti, beskrajnoj Svetlosti i savršenom Savršenstvu. Naše prosvetljenje nas nagoni da osetimo šta Bog zaista jeste. Pre prosvetljenja, Bog je teorijski; posle prosvetljenja, Bog postaje praktičan.

Kad je čovek zaista prosvetljen, on neće videti druge kao nesavršena ili beznadežna ljudska bića. Onog trenutka kad doživi prosvetljenje, osetiće istinsko jedinstvo sa drugima i videće takozvana nesavršenstva drugih kao jedno iskustvo koje Bog ima u njima i pomoću njih.

Prosvetljenje je nešto što ste imali, ali što ste sada zaboravili; ono nije nešto potpuno novo. Onaj ko zaista mari za prosvetljenje mora da oseti da raste iz Svetlosti, preko više svetlosti, ka obilju Svetlosti.