Zlatna Flauta

More svetlosti, radosti i mira
Koje poznajem sada mi izmice.
Noc cije jecaje oluja razdire
U meni sada besni i protice.

I jecam glasno, al uzalud sve je -
Bespomocan sam, zemlja me ne cuje!
Bol moj da podeli mocna duša gde je?
Žalac me smrti svuda docekuje.

Ja splav sam samo na Vremena moru
Vesla su moja sa palube sprana.
Otkud mi nada da docekam zoru
Božijeg vecitog dana?

Al pocuj! Zlatne Tvoje Flaute
Zvuk sad mi spušta visove s nebesa.
Sada sam spasen, o Apsolute!
Ode smrt! Nesta noci pune besa!

Iz ‘ Zlatna flauta’ od Sri Chinmoy.