Naš Put

Naš put je zapravo put srca, a ne put uma. To ne znači da ćemo da kritikujemo put uma. Daleko od toga. Mi naprosto osećamo da nas put srca brže vodi do cilja. Pretpostavimo da treba da odem u neko mesto udaljeno 800 km. Do njega mogu da stignem peške ili avionom.
 

Nema sumnje da ću znatno ranije stići do svog odredišta ako budem leteo avionom. Slično tome, ako upotrebimo srce koje teži, a ne um koji sumnja, znatno brže ćemo stići do svog cilja. Srce je svo ljubav. Um je veoma često potpuno zbunjen. Kada kažemo srce, mislimo na duhovno srce preplavljeno božanskom ljubavlju.
 

Srce je izuzetno značajno, jer se u njemu nalazi živo prisustvo duše. Istina je da njena svest prožima čitavo telo, ali duša je zapravo smeštena u srcu. Duša poseduje sve: Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri. U srcu, ove božanske osobine stičemo direktno od duše. A iz srca možemo da ih unesemo u um, životnu energiju (vital) i fizičko biće.
 

Bog je krajnje jednostavan. A mi mislimo da je komplikovan. Bog govori najjednostavnijim jezikom, ali mi ne razumemo Boga. Svi smo gluvi. Gluvi smo hiljadama godina. Siroti Bog nam je neprekidno i neumorno govorio, ali nismo imali vremena da slušamo Boga.
 

Naš put je put jednostavnosti. Dete je jednostavno; ono voli svoju majku. Ne mora da voli nikog drugog, njegova majka je čitav njegov svet. Ono je posvećeno svojoj majci. Ako ga majka zamoli da nešto učini, ono posluša svoju majku. Dete je toliko jednostavno da sve čini da bi udovoljilo svojoj majci; a ako udovolji majci, učinilo je pravu stvar i dostićiće najviši cilj.
 

U običnom životu, ako neko voli drugu osobu, sa njom će provoditi najveći deo vremena. Toj će osobi posvetiti svoje dragoceno vreme. Ako je to prava ljubav – ne božanska ljubav, već ljudska ljubav – onda će se ponekad predati ćudima te osobe, čak i kada su one besmislene. Predaće se zbog toga što su njih dvoje, zahvaljujući svojoj ljubavi, uspostavili unutrašnju i spoljašnju povezanost. Zato, kada neko voli drugu osobu, spreman je da žrtvuje čak i svoju dragocenu mudrost.
 

U duhovnom životu stvari stoje sasvim drugačije. Božanska ljubav nas nikad ne vezuje. Naprotiv, ona nas širi i oslobađa. Kada uvidimo i osetimo da smo oslobođeni, osetićemo unutrašnju obavezu da učinimo nešto za svog Unutrašnjeg Pilota. Kako da budemo ravnodušni prema nekome ko nam je sve dao, ko nam je preneo poruku božanske Ljubavi i Samilosti? Zar možemo ni na koji način da mu ne uzvratimo? Ako živimo samo u spoljašnjem životu, nastojaćemo samo da zgrabimo i steknemo sve što možemo, čak i ono što pripada drugima. Ali ako živimo u duši, nastojaćemo da neprestano dajemo Unutrašnjem Pilotu sve što imamo i sve što jesmo. Božanska Ljubav znači davanje sebe.