Dužnost

Šta smatraš prevashodnom dužnošću jednog učenika?

Voli svoju porodicu mnogo. To je tvoje velika dužnost. Voli čovečanstvo još više. To je tvoja još veća dužnost. Voli Boga najviše. To je tvoja najveća dužnost, vrhunska dužnost.

Život jednog aspiranta je život koji mora da obavi vrhunsku dužnost. Njegova prva i prevashodna dužnost je da ostvari Boga. Nema veće dužnosti u njegovom životu ovde na zemlji. Vreme leti; ono ne čeka na nas. Moramo da budemo mudri. Svaki trenutak možemo da upotrebimo u neku božansku svrhu. Svaki trenutak možemo da upotrebimo da obavimo našu duševnu dužnost.

Da li bi mogao da nam kažeš šta je dužnost jednog aspiranta prema društvu, ako je ima, i kako bi trebalo da se odnosi prema društvu u celini? Da li bi trebalo da se povuče ili bi trebalo da mu doprinosi, a ako je tako, šta bi trebalo da bude njegov doprinos?

To zavisi. Pre svega, moramo da znamo nivo tog aspiranta. Ako taj aspirant oseća da je unutrašnji život, duhovni život od prevashodnog značaja, da on ne može bez njega, tad on največi deo svog vremena mora da posveti unutrašnjem životu, duhovnom životu, ostvarenju Boga. Njegovo unutrašnje biće će mu reći u kojoj meri može da doprinese društvu. Ali, ako taj aspirant tek ući abecedu duhovnog života, želeo bih da taj aspirant prihvati društvo kao nešto važno, potrebno i značajno u njegovom životu, nešto što bi trebalo da prihvati uporedo sa svojim unutrašnjim životom.

A opet, hteo bih da kažem da taj aspirant, ako je pravi, mora da zaroni duboko unutra da bi saznao kako da pomogne društvu. Sjajna je stvar pomoći društvu. Sjajna je stvar biti čovekoljubac, a jedino ako određeni čovekoljubac zaroni duboko u sebe i dobije unutrašnju poruku od unutrašnjeg bića, od Boga, njegova pomoć društvu će biti zaista značajna. U suprotnom, ta takozvana aspirantova pomoć ili doprinos biče samo čin samovelićanja, hranjenje njegovog ega.

Da bi ostvario Boga, čovek ne mora da zauvek potpuno napusti društvo. Ako čovek napusti društvo, ili u širem smilu, čovečanstvo, kako on može da uspostavi i ispolji božanstvenost ovde na zemlji? Ali, čovek mora da bude mudar u svojoj duhovnoj potrazi. On mora da zna da je na prvom mestu Bog, a potom dolazi čovečanstvo. Ako on najpre odlazi čovečanstvu i služi čovečanstvu u skladu sa svojom ograničenom sposobnošću, ili samo da bi nahranio svoj ego, on tada ne ispunjava Boga u društvu ili u čovečanstvu. Zato, da bi služio čovečanstvu ispravno, božanski, čovek najpre mora da pođe Božanstvu, a odatle mora da priđe čovečanstvu. Tada će njegova pomoć biti najkorisnija.