O moja Barko, moj Krmanošu,
Vesti Blaženstva Onostranog,
Nosi me, srce žedno je, gladno,
I zaspalo je dubokim snom.
Na drugu obalu ga prenesi.
Svud oko sebe vidim smrti ples
I grmljavine uništenja neizbežnoga čujem bes.
Navigatore moj unutrašnji, ti si moj,
Okean ti si Samilosti beskrajne.
U Tebi, gubim sebe samog,
U Tebi, gubim svoje sve.