O, Ptico Svetlosti

Jedna misao, odjek, zvuk
Ko me to doziva stalno?
Ne znam ni gde sam.
Ne znam gde me vodi put,
U zaboravu mračnom kupujem sebe,
Prodajem sebe
Sve rušim i iznova gradim.
Sve nadam se da će biti moje, moje samo.
Al avaj, srce mi je pomračeno
Mračnom i divljom noći osujećenja.

O Ptico, Ptico Svetlosti,
Ti čiji plamen teče i svetli
Još jednom moje srce poseti.
Ti me dozivaš da u visine
Dignem se i poletim plave.
Ali, kako ću?
Srce mi zarobi
Prostora sićušnog dah što davi.

O Ptico Svetlosti, o Ptico Svetlosti,
O Ptico Svetlosti Svevišnje
U meni, molim te, ni mrvu tame ne ostavi.