Osecam udom svakim Njegovu Milost bez kraja;
U srcu mome životna Istina sja belim sjajem.
Duh mi se sad penje na Božje visove tajne;
Nikakav jad, bol mracni, ni smrt vid moj ne spoznaje.
Mir moj ne mogu da potresu smrtne noci i dani;
Dušu mi tajnu Svetlost Višnja održava.
Sumnje i bolovi su iz mojih ponora prognani.
Oko mi svetlosno Cilj moj voljeni uocava.
Mada u svetu, nad njegovim sam vajem;
U okeanu slobode svevišnje plivam.
Um mi je jezgro Jednoga misli beskrajne
Prostrano zvezdano nebo mir Duha mog obuima.
Vecni su moji dani u vremenu što mine,
Na svirali blaženstva Njegovoj sviram.
Nemoguca se dela sada mogucim cine
Iz lanaca rodenja besmrtnost sada sija.
Iz ‘ Zlatna flauta’ od Sri Chinmoy.